Znanjem protiv zloupotrebe znanja
prof. dr Slobodan R. Petrović
mail: sp.ziteh@gmail.com

Sažetak:

U radu se razmatra mesto, uloga i značaj znanja u zloupotrebi informacione tehnologije, kao i u suprotstavljanju toj zloupotrebi znanjem.
Ključne reči: zloupotreba IT, kiber-kriminal, kiber-terorizam, kiber-špijunaža (obaveštajno delovanje), kiber-ratovanje (informaciono ratovanje)
 

UVOD

Informaciona tehnologija, u najširem smislu, postala je esencijalni resurs za sve ekonomske i socijalne promene koje se u manjoj ili većoj meri kontinuirano odvijaju u svim segmentima društvene zajednice i na svim lokalitetima širom planete. Danas je teško čak i zamisliti, a još teže uspešno i kvalitetno odraditi i trivijalne poslove bez upotrebe informacione tehnologije. Ona je ušla u sve pore ljudskog bitisanja u toj meri da je čovekova zavisnost od ove tehnologije postala vrlo visoka, čak bi se, bez preterivanja, moglo reći da je ta zavisnost postala alarmantna. Iako ova eksplicitna i pomalo paranoična konstatacija može ličiti na neumesno preuveličavanje – ona to sigurno nije, jer svaka zavisnost po definiciji čini zavisnika osetljivim i ranjivim. Shodno tome, visoka čovekova zavisnost od informacione tehnologije čini savremeno društvo ekstremno osetljivim na negativne uticaje, odnosno poremećaje kojima zajednica može na mikro, makro i globalnom planu biti izložena zbog nepravilnog ili ilegalnog korišćenja ove tehnologije, sa posledicama koje su u lepezi od trivijalnih do katastrofalnih. Pojednostavljeno rečeno, informaciona tehnologija postaje "Ahilova peta" informacionog društva.
Ovo nameće imperativnu potrebu preduzimanja adekvatnih mera i akcija kako bi čovek sebe i informaciona dobra, sa kojima raspolaže, zaštitio od bilo kakvih slučajnih ili namerno izazvanih incidentnih situacija sa naželjenim posledicama.
Iz tih razloga, za donosioce odluka u svim oblastima i na svim nivoima, a posebno za one koji su na nacionalnom nivou odgovorni za stanje u ovoj oblasti, informaciona bezbednost postaje jedno od strateških pitanja čije uspešno razrešavanje obezbeđuje stabilno i perspektivno funkcionisanje delova i društvene zajednice u celini. Imajući tu činjenicu u vidu jasna je potreba da se ovo pitanje razrešava osmišljeno, kvalitetno i celovito. Navedene konstatacije su i jasne i obavezujuće, ali kada je reč o konkretizaciji ostaje i dalje otvoreno pitanje KAKO? Odgovori na ovo pitanje, posebno kada je reč o praksi, veoma su raznoliki, često nelogični, nerazumljivi, kontradiktorni, nerealni, neprimenljivi, a ulog je velik, čak kritično velik.